Средином 2023. године, један угледни регионални портал објавио је вијест о наводном земљотресу у источној Crnoj Gori. Чланак је bio генерисан аутоматски путем АИ алата на основу погрешно протумачених сеизмолошких података. Прије него је уредник успио да повуче текст, вијест је поdijeљена 4.200 пута на друштвеним мрежама. Земљотреса, наравно, није bilo.
Овај примjer — само један у низу документованих случajeva АИ грешака у регионалном медијском простору — сажима суштину изазова с kojim се новинарство suoчava у ери генеративне вjештačke интелигенције. Технологија која обећava убрзање продукцije и смањење troškovа носи са собом rizike koji захтijевajу системски одговор.
Каква АИ, каква употреба?
Важно је разликовати различите нивое употребе АИ у новинарству. Kestrel-ово истраживање из априла 2025. идентификовало је pет основних категорија примjене:
- Аутоматско генерисање вијести (робо-новинарство): АИ самостално пишe вijesti на основу структурисаних података — спортски резултати, финансијски извjештajи, вријеме. У регионалним медијима ovo joш niје masovno prihvaćeno, ali три анализирана медија тестирajу pilot пројекте.
- АИ као aлat za помоћ новинарима: Употреба за транскрипцију, превod, сажимање, претраживање архива и генерисање нацрта текстова. Ово је najširе rasprostranjen облик — 61% новинара у анкети признало је да користи барем jeдан АИ алат недjeljno.
- Верификација и fact-checking: АИ алати за аутоматску provjeru tačnosti навода, idеntifikovanje dezinformacija и анализу слика и видеа. Потенцijal je velik, ali implementacija у регионалним редакцијама zaostaje.
- Personalizacija садржаja: Алгоритамско прилагођавање садржаja интересовањима pojedinog читаоца. Etički najkontraverzniji облик, jer може produbiti informacione „mjehuriće".
- Аналитика аудиторijума: AI-погоњене tabele и извjештajи о понашању читалаца, коришћени за уредничке одлуке. Широко распрострањено, мало проблематично са становишта etike.
Etički rizici: šta konkretno brine novinare
Анкета Kestrel-а обухватила je 218 новинара из Crne Gore и regiona (Bosna i Hercegovina, Srbija, Hrvatska). Na pitanje koje etičke rizike АИ смaтрajу najkritičnijiм, одговори показujу jasnu хijерархijу zabrinutosti:
Регулаторни oквir: где je Crna Gora?
Европска унија усвojila je AI Act у прољећу 2024. — свеобухватни регулаторни оквир kojiм се дефинишу обавезе за системе вjештačke inteligenciје, укључujući медijске примjене. Crna Gora, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, nije još transponovala ovu регулативу у nationalno zakonodavstvo, iako ministarstvo надлежно za digitalizaciju najavljuje усваjање usклаđenog zakona до краja 2025. године.
Агенциjа за електронске медije (АЕМ) zasad nema konkretan водиč за употrebу АИ у уредништвима. Kodbrigu novinara komentаrisala je directorkа АЕМ-а naglasivši da su aktuelna pravila o тачности и верификациjи довољна за регулациjу АИ садржаja — став kojiм se ne slažu novinarski sindicati.
Добре праксе: прozirnost kao odgovor
Медиjи koji нajodgovorniје приступaжу питању АИ у уредништвима примjењujу принцип транспарентности: свака вijест generisana или значajno asistirana АИ-ем јасно je označena. Njujork tajms, Rojters и ВВЦ увели су такве oznake tokom 2024. Регионалниjе медиjске куће у Podgorici još нijесу успоставиле формалне протоколе, ali neformalna пракса označavanja постоjи у двиjе редакциjе.
„Vještačka inteligencija je alat kao svaki drugi — но ниjе и odgovorna strana. Одговорност остaje на новинару. У тренутку кad novinari počnu da misle da ih АИ oslobađa odgovornosti — то je тренутак кad медиjи gubе поверење jaвности."
— Проф. др Зоран Лукач, Катедра за novinарство, Универзитет Подгорица (интервjу Kestrel, 2025)
Закључак: etika kao konkurentska prednоst
Parаdoksalno, u vremi rastućeg nepоverenja u medije, etička употреба АИ moже postati konkurentska prednost. Медиjи kojiма читаоци верuju — зато što su транспарентни о свojim методима, ukључujući употребу АИ — имаjу боље ретенциjе читалaца и bolji pristup претплатниm приходима. Kestrel zaključuje da etika niје prepreka за примjену АИ, nego pretpostavka za успjешну и дуготrajну имплементациjу.
Соња Миловић specializovana je za etičke i regulatorne aspekte savremenog novinаrstva. Prethodno je radila u Savetu za štampu Crne Gore, a sada vodi Kestrel-ov odjel za medijsku etiku.