Дата журналистика — новинарска дисциплина која примарно базира своје налазе на анализи структурисаних и неструктурисаних скупова података — постепено продире у медијске редакције Западног Балкана. Ипак, темпо ове трансформације значајно заостаје за западноевропским праксама, а разлози су вишеструки: недостатак обученог кадра, ограничени буџети, техничке баријере и — можда најважније — институционалне баријере у приступу јавним подацима.
У оквиру истраживачке студије спроведене у првом кварталу 2025. године, тим Kestrel-а анализирао је 47 медијских редакција у Crnoj Gori, Босни и Херцеговини, Србији и Хрватској. Структурисани упитник обухватио је питања о техничким алатима, методолошким приступима, кадровским ресурсима и институционалним препрекама у имплементацији дата новинарства.
Тренутно стање: регионална слика
Налаз koji најснажније одсликава стање дата журналистике у региону јесте да само 14% анализираних редакција посједује посебну дата-новинарску јединицу или запошљава специјалисту за анализу података. У преосталих 86% редакција, анализом података баве се новинари са основном IT писменошћу, без посебне методолошке обуке.
Crna Gora показује мjешовиту слику. Од 11 анализираних редакција, три биљеже систематичнији приступ дата новинарству — прије свега захваљујући пројектима финансираним од стране међународних медијских организација (European Centre for Press and Media Freedom, Internews). Остале редакције повремено примjenjuju елементе дата новинарства, али без системске стратегије.
Технолошки инвентар: које алате новинари користе
Анализа технолошке основаности редакција открива занимљив образац:
- Microsoft Excel / Google Sheets (87% редакција): Доминантан алат за базичну анализу и вođenje табела. Употреба напредних функција (pivot табеле, VLOOKUP, регресиона анализа) остаје ограничена на мањину корисника.
- Datawrapper (43%): Популаран алат за брзу визуелизацију података без потребе за програмерским знањем. Редакције у Crnoj Gori које га активно користе биљеже 34% виши ниво интеракције читалаца у поређењу са текстуалним чланцима.
- Python / Pandas (18%): Коришћење Python-а за аутоматску обраду великих скупова података у инфантилном је стадијуму у регионалним редакцијама. Обично га примјењују индивидуални новинари-ентузијасти без институционалне подршке.
- QGIS / Flourish (29%): Алати за географску и интерактивну визуелизацију налазе ограничену примjenu, углавном у контексту извјештавања о изборима и локалним заједницама.
- OpenRefine / Tabula (21%): Специјализовани алати за „чишћење" непрецизних PDF и табеларних података из институционалних извора. Кључни за истраживачко новинарство, али мало познати у регионалним редакцијама.
Препреке: зашто дата журналистика спорo napreduje
Добре праксе: примjери koji inspirišu
Упркос изазовима, неколико регионалних редакција показује узорну примjenu дата журналистике. Слободна Европа Радио/Телевизија – Служба за Балкан и један неовисни online portal из Подгорице редовно објављују интерактивне визуелизације о државним расходима, уговорима о јавним набавкама и изборним резултатима. Ови примjери показuju да квалитетна дата журналистика не захтјева велике буџете, већ прије свега стратешку одлуку уредничког менаџмента и базичну обуку новинара.
Препоруке платформе Kestrel
- Увести обавезне тромјесечне обуке из дата журналистике за новинарске тимове
- Успоставити регионалну мрежу размjене алата и методологија
- Залагати се за законодавно уређење приступа јавним подацима у складу с Директивом ЕУ о отвореним подацима (EU Open Data Directive)
- Развити партнерства са факултетима информатике за mentorske програме
Јелена Петровић специјализована је за примjenu анализе података у истраживачком новинарству. Дипломирала је статистику и комуникологију, a вođa је Kestrel-овог тима за дата аналитику.